Fotografisanje mladenaca je možda jedini deo dana kada venčanje stvarno pripadne samo vama

Shooting mladenaca između crkve i restorana

Ipak ste odlučili da shooting bude posle crkvenog venčanja, a pre restorana.

Na papiru, zvuči sasvim logično. Već ste sređeni. Venčanica je tu. Odelo je tu. Šminka je sveža. Frizura još uvek ima ozbiljne ambicije. U satnici se pojavilo skoro sat i po i neko kaže: “Pa taman tada možemo da odradimo fotografisanje.”

Luft za shooting?

To zvuči zgodno dok ne shvatiš da taj luft zapravo nije mir. To je prozor u koji treba da uskočite, stignete do lokacije, opustite se, budete svoji, napravite fotografije i vratite se dalje u dan. U međuvremenu, neko pita gde se parkira. Neko šalje poruku: “Mi smo stigli, gde ste vi?” Kuma već cupka jer su je sandale nažuljale. Ti pokušavaš da ostaneš prisutna, ali deo tebe već računa minute.

I sad treba da se nasloniš na njega kao da ti je jedina briga tog dana kako ti pada veo.

Nije baš pošteno.

Dobar fotograf će se snaći, ali nije poenta da se samo snađemo

Stižemo na lokaciju. Trinaest časova. Sunce u zenitu. To je onaj trenutak kada svi lepo obučeni ljudi vrlo brzo shvate da priroda ima svoj smisao za humor.

Svaki fotograf će tada pokušati da vas skloni sa najjačeg sunca. Ne zato što izvoljeva, nego zato što direktno podnevno svetlo pravi tvrde senke, tera vas da žmurite i dodaje one sitne mrštilice koje niko nije naručio uz venčanicu.

Mladenačke fotografije na otvorenom najlepše dišu kada ima dovoljno vremena da se pronađe dobro svetlo, mirna pozadina i prostor u kom ne morate ništa da radite na silu. Fotografisanje mladenaca na lokaciji često ima više smisla kada nije ugurano u najnapetiji deo dana. 

Zlatni sat se ne pominje toliko često bez razloga. Tada lice omekša, pokret bude prirodniji, a fotografisanje ne liči na borbu sa vremenom, svetlom i notifikacijama.

Dobar fotograf će se snaći i u teškim uslovima, ali nije poenta da najličniji deo dana provedemo tako što se samo snalazimo.

Zašto su fotografije mladenaca važne

Fotografije mladenaca često se tretiraju kao još jedna stavka u danu venčanja, kao dekoracija, kao dogovor sa restoranom, kao nešto što treba ubaciti.

A zapravo su to često jedine fotografije na kojima ste vas dvoje sami, baš u tom periodu života, baš takvi.

Pre nego što dođu deca. Pre nego što svakodnevica dobije svoje navike. Pre nego što se život napuni onim sitnim obavezama koje niko ne stavi u bračne zavete, a sve mladence sačeka. 

U jednom razgovoru sa prijateljima dotakli smo se toga kako su svadbe danas često postale protokol koji mora da se ispoštuje, a sve manje dan u kom se stvarno slavi ljubav, porodica i oni najdraži ljudi koji su sa vama strepeli još od početka, čak i oko one prve poruke posle upoznavanja.

Neke fotografije tek posle mnogo godina pokažu koliko su važne. U trenutku nastanka deluju kao lep deo venčanja. Kasnije postanu poslednji zapis jednog perioda života koji se više nikada ne ponovi na isti način. 

Fotografisanje mladenaca pre ili posle venčanja vraća vam vreme za sebe

Fotografisanje mladenaca može da se uradi na dan venčanja. Nekad ima smisla. Nekad je to jedino realno rešenje. Nekad par baš želi da sve ostane u istom danu, u istoj energiji, u istom osećaju. I to je potpuno u redu.

Ali ta odluka ne treba da se donese samo zato što u satnici postoji luft.

Jer luft nije isto što i mir.

Ako taj deo dana izgleda tako da stalno gledate na sat, žurite sa lokacije na lokaciju, pokušavate da se opustite dok vas neko zove, onda najličniji deo venčanja dobija najmanje prostora.

A baš tu treba najviše prostora. Ne mora da bude ogromno, dramatično ili filmsko. Samo dovoljno da udahnete, pogledate se i budete par, a ne dvoje ljudi koji pokušavaju da ispoštuju sledeću stavku programa. Možete da stanete ako treba. Možete da se smejete zbog gluposti. Možete da ponovite pokret, ne zato što morate, nego zato što vam je postalo zabavno. Možete da ne gledate da li je prošlo petnaest minuta. Možete da budete sami, stvarno sami, makar na kratko.

I tu se dešava ono zbog čega fotografisanje mladenaca uopšte ima smisla.

Na fotografiji ostane osećaj da ste tada imali vremena jedno za drugo.

Fotografije koje ostaju posle svadbe

Na kraju, nije najvažnije da li se fotografisanje mladenaca radi na dan venčanja, pre ili posle venčanja.

Važno je da za taj deo postoji stvaran prostor.

Za dvadeset godina neće biti važno da li ste u restoran stigli u minut. Nećeš se jasno sećati ko je slao poruke, ko je pitao gde da parkira i zašto je kuma hodala kao da je preživela mali rat sa sandalama.

Ali znaćeš kako si se osećala dok si stajala pored njega.

Znaćeš da li ste imali trenutak u kom ste mogli da se pogledate bez žurbe. Znaćeš da li ste tih sat proveli kao par ili kao dvoje ljudi koji samo pokušavaju da stignu dalje.

Fotografije mladenaca ne ostaju važne zato što su deo tradicije. Ostaju važne zato što čuvaju vas dvoje u trenutku pre nego što život krene dalje, u svim svojim lepim, običnim i napornim oblicima.

Zato taj deo dana ne treba da bude rupa u rasporedu.

Treba da bude vreme koje ste stvarno odvojili za sebe.