AI nije pretnja fotografiji već ogledalo zrelosti brenda
U poslednje vreme sve češće gledam kako moje fotografije završe u AI alatima.
Ljudi probaju različite stilove, verzije, korekcije. Nekad mi pošalju rezultat uz poruku: “Čisto sam se igrala.” I zaista nemam problem sa tim.
Tehnologija napreduje. Logično je da je koristimo. AI ubrzava procese, daje ideje, pomaže ljudima da istraže kako žele da izgledaju. Nekome ko tek počinje može da pomogne da jasnije vidi sebe.
Ali svaki put primetim istu razliku.
AI pravi sliku. Proces pravi identitet.
AI može da napravi savršenu fotografiju vizuelno čistu, preciznu, gotovo besprekornu. Može da optimizuje verziju tebe za ekran. I da, u jednom trenutku sam se zapitala šta to znači za moj posao.
Ako algoritam može da napravi savršenu verziju nekoga za nekoliko minuta, gde je onda moja uloga?
Odgovor nije došao iz tehnologije. Došao je iz odnosa.
Pitanje je da li ti treba savršena verzija sebe ili verzija koja može da izdrži susret uživo. Jer poverenje se ne gradi na savršenstvu, već na doslednosti. Kada neko izgleda besprekorno na fotografiji, a uživo deluje nesigurno, razlika se oseti u prvim minutima razgovora. A poverenje retko dobija drugu šansu.
Jedna klijentkinja mi je rekla: “AI verzija mene izgleda kao da nikad nije bila umorna.” Nasmejale smo se obe, ali to je zapravo precizan opis. AI uklanja tragove procesa. A upravo ti tragovi često nose dubinu koju ljudi pamte.
Poverenje se ne gradi na savršenstvu
Snimanje nije samo fotografija. To je trenutak u kom osoba bira da bude viđena bez zaštitnog sloja optimizacije. Na pravom snimanju ljudi reaguju, zastanu, udahnu. Nekad prvi put shvate da ne moraju da deluju savršeno da bi delovali stabilno. Tu se dešava promena.
Jedna žena mi je tokom snimanja rekla: “Sad imam osećaj kao da sam stala iza svog posla.” To nema veze sa rezolucijom. I nema veze sa algoritmom.
Kada savršenstvo postane dostupno svima
Verujem da će za nekoliko godina AI fotografije biti gotovo neprepoznatljive od realnih. Biće brže, jeftinije i dostupnije. I to će promeniti tržište. Ali neće uništiti fotografiju.
Kada svi mogu da naprave savršenu sliku, savršenstvo prestaje da bude diferencijacija. Tada ljudi počinju da traže nešto drugo stabilnost, prepoznatljivost i kontinuitet između onoga što vide na ekranu i onoga što osete uživo.
Hiperprodukcija savršenih vizuala podiže konkurenciju, ali istovremeno povećava potrebu za autentičnim identitetom. Možda će AI učiniti fotografiju dostupnijom, ali neće učiniti da identitet bude stabilniji.
Ne mislim da je AI neprijatelj fotografije. Mislim da je ogledalo. Pokazuje koliko smo spremni da stanemo iza verzije sebe koju prikazujemo.
Možda pravo pitanje nije da li je AI dobar ili loš. Možda je pitanje da li želiš fotografiju koja deluje savršeno ili fotografiju koja može da izdrži pogled uživo.
Ako gradiš lični brend, doslednost između online slike i realnog prisustva nije slučajnost.
Jer kada neko sedne preko puta tebe, ne dolazi da upozna algoritam. Dolazi da upozna osobu.
A tu razliku nijedan alat ne može da generiše.
Staša